Интервју са ”Ноћним султаном”
Пажња, опасно за Ваш immersion experience
Београд, 25. јун 2025. – Док наши читаоци с нестрпљенем ишчекују нову епизоду епске саге ”Тајна историја српског Вестероса”, доносимо ексклузивни интервју са једном од њених звезда. За „Видовданске вести“, после промо видеа, Ђ. И. Ј. Мартиновић разговара са тајанственим Ноћним султаном који пробија “четврти зид”.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Пре свега, хвала вам што одвајате време за нас.
Ноћни султан: Хвала Вама на позиву. Но, немојте бити у заблуди да то што одвајам време, како Ви кажете, значи да вам указујем икакво поштовање. За мене време просто није категорија, тако да ја овде и не трошим своје време, већ само Ваше. А то и спада у моју основну делатност.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Ту сте заиста у праву. Но, ми смо само срећни што имамо прилику да разговарамо са Вама, јер се то деси једном у шестсто година, фигуративно речено. Чему Србија има да захвали на овој Вашој посети после толико времена?
Ноћни султан: Знате, посао Ноћног султана мање је гламурозан него што то читаоцу Substack серије можда делује. Нису то само светала позорнице, ту је и много мањих улога, гостовања, промоција, па и тезги са стране, ако могу тако колоквијално да кажем. Овде сам био ангажован око локалних избора у Косјерићу и Зајечару, где је стварно било доста посла око ажурирања бирачких спискова. Првобитно је планиран једнодневни ангажман, али се пројекат одужио у жалбеним поступцима. Због тога сам морао да продужим боравак што је створило простора, напомињем – не времена, да се овај разговор реализује.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Да, пратили смо на телевизији. Мој план за овај интервју је ипак да начинимо искорак из Ваших професионалних подухвата и да личност Ноћног султана осветлимо и са приватне стране. Ко се крије иза бренда Ноћни султан? Да ли је истина да сте Ви заправо султан Мурат?
Ноћни султан: Опет показујете неспособност да ствари сагледате изван своје уске перспективе. Ноћном султану се не може постављати питање да ли се зове Мурат, или, шта ја знам, Александар. Да је неко од те двојице, он не би био Ноћни султан. Ексклузивност је conditio sine qua non ове улоге. Онај ко је Ноћни султан не може бити ништа друго. Што опет не значи да се ја не осећам као и сваки други ледени зомби, или да не делим са својим сународницима све проблеме који тиште „малог зомбија“.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Лепо сте то рекли. Живот ипак чине мале ствари. У том смислу наше читаоце занимаће како попуњавате слободан простор у свом распореду док боравите у Србији. Да ли има нешто што Вам се посебно допада код нас?
Ноћни султан: Знате како, не могу се ја на сваком питању враћати на основне ствари са Вама. Сконцентришите се, или да завршавамо интервју. Евет? Какав живот човече, кад је неживот мој основни посао. Рекао бих, хлеб насушни, али нећу, због глутенске интолеранције, која је озбиљан проблем данас. Једино што Вас је спасило мог леденог копља је то што сам приметио да ипак помало слушате. Тачно је да ја ових дана не попуњавам време, него простор у распореду. Тако да се надам да се са Вама ипак још може нешто постићи.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Извињавам се.
Ноћни султан: Небитно! Прелазим на питање. Клима ми не прија. То признајем. Овде је доста сунчано и топло у ово доба године, што мом тену и одсуству терморегулације не одговара. Истина је да Ноћни краљ око себе носи једну ледену ауру. Она значајно снижава температуру окружења али није јача од закона физике и енергије сунца. Сигурно сте приметили да је у претходном периоду било хладније него што сте навикли у ово доба године.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Јесам, јесам. Заиста.
Ноћни султан: Моји извори кажу да је било можда и пет, десет степени мање него иначе. Зар не? Евет! Кажу ми и да у Хидрометеоролошком заводу прогнозу праве на основу регистра приговора РИК-а. Гледају да л’ остајем још, ил’ сам завршио овде. Ха, ха…
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Да кажемо само за наше читаоце који не знају. РИК је Републичка изборна комисија.
Ноћни султан: Небитно!
Ђ. И. Ј. Мартиновић: А сем „лоше климе“ да ли код нас ипак има и нешто што се може похвалити. Људи обично хвале ноћни провод, лепе жене…
Ноћни султан: Мех! Заборавио си и „српско гостопримство“. Такав вам је интервју са сваким странцем овде. А и домаћим, ако је био у иностранству дуже од 10 дана у Сутомору. Подсећате ме на моје Турке, а и Персијанце, а и Индијце и Пакистанце. Докле ти комплекси. Је л’ можеш да замислиш да Швеђанин или Холанђанин нуткају госта из, шта знам, ево Зајечара. – Узми проју, ајде, узми кад те молим. Док је топла. Ајде. Је л’ да да је лепа? Је л’ да је лепша него Данска проја? Нема нигде оваква проја. - Заболе Шведа шта ти мислиш о његовој проји. Е, то је небески народ! А и клима је доста боља. Јеси их видео како стоје разбројани на станици и чекају аутобус у тишини? Ко да су чета мојих Ходача. Ма, бре, ево сад кад ми падну на памет, суза ми сама крене. Кхм, кхм… то је за нас незгодно. Чим крене, заледи се. После на сликању кажу да сам крмељив. Ха, ха..
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Ипак наше читаоце ће интересовати…
Ноћни султан: Се**м се ја на твоје читаоце. Џабе ја вама причам. Ево добра вам је проја. Најбоља. Нико нема такву. Мислим, не једем проју, ал’ ово што сам видео, на око...
Ђ. И. Ј. Мартиновић: А где сте имали прилике да видите проју, ако смем да питам.
Ноћни султан: Па на оној чадор пољани. Код оног парка. Кажу да је нека бака месила. Е, ајде, ево, то могу да кажем. Чадори су вам добри. Вратило ме у неки други живот. Када сам и ја тако долазио за Србију. Лепи чадори, модерни, модуларни, склопиво-расклопиви. То ми нисмо имали, у моје време [значајан поглед]. Опет, да не мисле људи... Нисам ја одушевљен чадорима толико. Вероватно знате, али ја сам у чадору имао непријатности [нелагодна тишина]. Био је тај инцидент, да тако кажемо. Тако сам после и прешао у ове неживе воде. Мислим, да имам сећања, штрецао бих се на чадоре.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Па чекајте, ако се не сећате, као онда знате за „инцидент из чадора“?
Ноћни султан: Ма, гледао сам „Бој на Косову“ неки дан. Добар филм. А добар ми је онај Бајазит. Врхунски! Најежио бих се, да није овако вруће овде. Је л’ он ваш или наш?
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Лечић? Наш, наш.
Ноћни султан: Ма јок! Нема шансе. Наш сто посто! Можда је некад био ваш, ал’ сад је наш.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Био је наш, док сам пратио.
Ноћни султан: Слабо ти пратиш…
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Ма он глуми. Такав му је посао. Он то ради за паре. Не знам колико се разумете…
Ноћни султан: Дечко, да ти ја кажем… И ево, сад, нећу да те увредим, кажем то са симпатијама. Видим ја твоју седу браду, али за мене си ти дечко. Ја ово ипак радим вековима. Наш је!
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Нека буде. Оно што мене, а верујем и читаоце, изненађује је то да Ви гледате телевизију. Шта је Ваш омиљени ТВ програм?
Ноћни султан: Само кад сам овде. Гледам Хепи. То је врхунски програм. Стварно добре анализе ових дешавања по свету, Газа, Украјина… Мапе, показивачи, кретање војних операција… Све ти нацртају, све ти јасно. Нема шта да мислиш.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Па чекајте, и Ви имате неких војних постигнућа иза себе. Командовали сте великим војскама, ишли у озбиљне походе, марширали хиљадама километара.
Ноћни султан: Евет, евет. Ал’ ја сам то радио некако стихијски, без размишљања. Ти само уђеш у ту ствар, и идеш, идеш… Не стајеш да размислиш чему све то води. Ал’ ови људи... види се да се разумеју. Контактирао сам ја њих. Хтео да их ангажујем. Није успело. Нико неће. Сви зимогрожљиви. Штета.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Хм, заиста. Ипак, неко би рекао да сав тај узалудан губитак живота нема смисла. И да не треба да буде ТВ забава.
Ноћни султан: Види, дечко. Опет лупеташ. Ал’ ја сам навикао. Више ми ни не смета. Шта ја имам са губитком живота? Јеси ти нормалан? Ја немам губитак живота. Ја имам добитак неживота. Ти не можеш тако жив да схватиш које су то предности неживота. То не бих ни покушавао да ти објасним.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Добро, можда би било занимљиво нашим читаоцима да чују ваше аргументе.
Ноћни султан: Иншала, камо среће. Ти пишеш ону Substack серију, је л тако? О Игри престола? О пропасти Српског царства? Е сад, веруј ми кад ти кажем да се мало боље разумем. И у једно, и у друго. Теби делује да је владар који из народа исисава све животне сокове, који затире све што је витално и добро… теби делује да је он лош владар. Је л’ тако?
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Истина, делује.
Ноћни султан: Ајде ти сад погледај мало - каква је та војска живих, виталних, мислећих? Расуло! Гложе се међусобно, свако вуче на своју страну. Меркају престо за себе, а не виде да je шејтан однео шалу. Ми то радимо професионално. Наши војници не искачу из строја. Није важно да л’ су били леви или десни, пре него што су прешли код нас. Код нас прелазе и европејци и русофили, издајници и патриоте, и нема никаквих проблема, ни гложења. Такви не паметују и сматрају, него мељу све пред собом, као ваљак. Ти мислиш, они не могу ништа да створе. Иза себе остављају само пустош. Нема живота после њих. И теби делује да то не ваља. Немаш појма. Није то поента. Није пустош циљ. То дође само. Циљ је да се увећа чланство, да се прошири база, да се стекне стабилна подршка. И шта присталицама фали? Је л’ имају сигуран посао? Је л’ им можда крче црева? Јок, бре! Наши Бели ходачи нису гладни. Питај их. Неће „А“ да ти кажу. Закерају мање него ови ваши сигурно. Види… ја не личим на Лазара, али радим стратешки. А, има и код вас оних који то препознају.
Ђ. И. Ј. Мартиновић: Мислим да је време да закључимо овај дијалог. Имате ли нешто да поручите нашим читаоцима за крај?
Ноћни султан: Пих, дијалог. Ја сам увек говорио да сам за дијалог. То ми мало недостаје код ових мојих. Ал’ у време светских изазова најпрече је да сви станемо под један ледени барјак. А ви читаоци имате и паметнијих ствари да читате од овога.
